Srbiji

„Nemojte je vise napadati.
Nemojte o njoj tako lose, zbog svih nas nemojte, … molim vas.
Ona je nasa i moja, i onih nerodjenih koji ce sigurno doci. Nemojte lose o plavim sljivama, o proplancima, rasnoj stoci i koscima moje Sumadije,…o zitnim poljima moje Vojvodine. Samo uz Moravicu oko Arilja, Ivanjice, Pozege, znaju tako lepo docekati gosta...sa slatkom od malina.
Nemojte lose o Savi i Dunavu, Oj Moravo, moje selo ravno. Nigde na svetu nema toliko Morava, pa jos i opevanih.
Nemojte ni o Ibru, neka samo u pesmi na trenutak stane, ali pustite ga neka tece.
Secate li se detinjstva, prvih skolskih ocena upisanih crvenom bojom u sveske uskih pa onda sirokih linija ? Secate li se prvih ljubavi, i kratkih porukica na parcencetu papira, “ja te volim, ja te najvise volim”, secate li se svojih novih suknjica i pantalonica koje su vam tate i mame kupovale za novu skolsku godinu, opancica, cipelica...ekskurzija, onih skolskih koje za navek ostanu u secanju...ili mozda trenutka kada ste prvi puta u zivotu ugledali more. Toliko vode na jednom mestu...
Secate li se berbi grozdja na Fruskoj iznad Iriga, oko Smedereva, Vrsca, Knjazevca, ... Devojke iz gruze, lepe su ko ruze....
Mozda jos niste zaboravili serpu kuvanog mleka na starom sporetu “Smederevo” kod bake i dede na selu oko Bajine baste, Leskovca, ili Knjazevca mozda, svejedno, i to sa kajmakom kao kukuruz zutim?
Dali vas jos uvek probudi crvenilo sa istoka u rana Vojvodjanska jutra oko Padeja, Sente, Horgosa pa sve do Dunava na zapadu, tamo do Baca i Apatina. Zamirisu li vam jastuci na pokoseno seno kao kada ste lezali na travi nase Srbije, tamo gde ste sada , tamo gde je sve “bolje”.... i teze.
Ona je nasa, ona je najvise nasa, i ona nikoga drugoga nema ...
Samo u njoj postoji Ravanica, samo u njoj Studenica, Zica, i onih 17 na Fruskoj Gori i mnogo mnogo vise. Samo u Srbiji, mojoj Srbiji, sveci gledaju pravo u oci i pricaju sa covekom, zivim covekom... mozda jos negde ali ja neznam, a prosao sam sveta ili mi se cini. Macva, prostrta poput sarenog cilima istkanog rukama vrednih ratara, sve od Drine pa do Cera, a sa one strane Srem, deo junackog srca punog zita i lubenica...
Pricajte o njoj, nasoj, najlepsoj. Pricajte uvek lepo ne radi price vec zato sto je lepa. Pricajte svojoj deci kako su lepa prela oko Kuceva i Zagubice, na Zlatiboru, i oko Valjeva. Pustite neka cuju i pesmu onu “Zlatibore pitaj Taru”, malo radi dece a vise radi sebe i onoga “dali pamtis ljubav staru”, lepo je jer je nase, a moze i podsetiti na nekoga ko ce to osetiti. Nije sramota. nase je, ...
Nigde takvih zalazaka sunca, i nigde se tako lepo ne peva. Nigde ljubav nema takvu snagu a rakija dusu kao u nasoj Srbiji gde je i sok voda, gde je gost brat, i gde se uvek negde islo... i u rat....sa pesmom na usnama.
Eeeeej kad bi mogli ponovo u djacke klupe pa ispocetka u jelek i opanke,...i one kuce krecene u belo,
A Secate li se Beograda, Novog Sada, Niska banja topla voda, pa Odzaka, Palanki..., bonbona tvrdih a slatkih, ili onih “pirusa” sa mentolom, onih zelenkastih. Kako nam je bilo krivo kada se onaj beli papiric zalepi za karamelu pa od muke pojedemo i komad papira samo da osetimo tu slast karamele, ljutimo se a zvacemo i uzivamo. Boze kao da je bilo juce : April u Beogradu, Poljupce je cak iz Luvra slala Sapcu Monaliza,....Svratit cemo i u Coku to nije daleko,...pa one tresnje na Zelenom Vencu ili Kalenicevoj, Futoska u Novom Sadu, .... kupusna polja, ...krompir u Guci...Svilajnac,.... Tamo i gromovi lepo pucaju, lepse nego ovamo gde smo, ... a kisa, ... lepa, kao da je i ona nekako posebno nasa, Srpska.
Dodje zima a mi se okupimo uvece, slanina suva,.... bela a slatka, corbast pasulj sa rebarca suva, kiseli kupus,... sta sve nemozes od njega napraviti. Bukovina pucketa i macor drema a psi lajuuuuu, selo odjekuje,... milina za cuti.
I zato, o svemu mozete ali o njoj, ne, nemojte o njoj lose, .... mi smo njeni a ako bas nikako drugacije ne umemo prestanimo rasti, ili nemojmo odrasti,... jer deca su najiskrenija i
More diko mani se divana...Nek nas ne zaborave devojke sa Morave, ...
Ne brini Srbijo moja, ima jos onih koji te vole, i to mnogo,..najvise !