Impresije iz depresije

Dijagnoza i lek
Izveštaj s puta po Bosni
( Vreme - Beograd)

Prije neki tjedan boravih u samom srcu Bosne i zatražim na kiosku "Vreme".
Nema, prodato.
Kada dolazi, pitam ja?
Ne dolazi, unapred prodato, ne možeš kupiti.
Pa ako je unapred prodato, poručite više.
E, zbog tebe ga ne poručivala.
Ne zbog mene, nego zbog sebe, vi zarađujete, ja plaćam.
Ostavi to, to su srpske novine i ne znam zašto ti je baš stalo da ih kupuješ, i mi ovde imamo dobrih novina, kupuj naše – ako nisi njihov.
Ma, nisu srpske, kažem ja, nema srpskih i tuđih novina, ima samo novina, razumiješ me.
Ma, kako nema, ja valjda znam, prodajem novine 20 godina.
Pa po čemu misliš da je "Vreme" srpsko.
Pa, tamo ih pišu i izdaju.
Ali ih čitaju posvuda, pa i ovdje.
Čitaju sumnjivi i blesavi.
Zašto sumnjivi, a pogotovu zašto blesavi?
Pa tako, jasno ti je valjda da onaj ko čita srpske novine...
Ali, rekao sam da nema hrvatskih ili srpskih, francuskih ili... postoje samo novine koje se pišu negdje i na nekom jeziku, a stvar je onoga ko ih kupuje zašto ih kupuje i čita.
To je tvoja filozofija, bolje popij jednu rakiju i ugrij se malo, hladno je.
Pa zato i tražim "Vreme".
Šta?
Pa da se zagrijem. Te novine me zagriju bolje od rakije, a usput i ne pijem alkohol.
Reci mi samo da još navijaš i za njihovu reprezentaciju.
U čemu?
Kako u čemu?
Pa na koju reprezentaciju mislite – fudbalsku?
Ma za koju bilo, samo njihovu.
Pa dobro, navijam, recimo, kada prođu il igraju dobro.
Pa ne moraš zbog toga navijati za njihove. Čitaš njihove novine, navijaš za njihovu reprezentaciju, još mi reci i da ih voliš...
Pa ne mrzim ih, bio sam nedavno na Zlatiboru.
Gdje?
Na Zlatiboru...
Ma nemoj, kada?
Pa sada u septembru.
Ti si lud, tamo ostavljaš pare, jesu li te maltretirali?
Zašto bi me maltretirali?
Pa zato što nisi Srbin, ne mislim valjda da su te maltretirali zato što si Kinez, njih niko ne maltretira.
Nisu, bilo je super. Imam puno novih prijatelja. Iduće godine ponovo idem tamo.
Ma nemoj, postaješ mi interesantan.
Zašto?
Pa kao da se hvališ ili si stvarno Srbin.
Pa hajde, recimo Srbin nisam a i ne hvalim se, a i da jesam, ne bih se osjećao lošije.
Od čega?
Pa od toga što sam to što jesam.
A šta si?
Ništa posebno, postavljam dijagnoze.
Šta postavljaš?
Dijagnoze.
Kako to misliš, hajde da popijemo kafu, baš si interesantan?
Hajde, važi...
.......
I kažeš prošao si sve od Triglava do Đevđelije, bila je to lijepa zemlja, da znaš, a kakve to dijagnoze tražiš ili postavljaš. Je l’ to neko zanimanje?
Ne, nije, to mi je hobi.
Pa jesi li otkrio neku novu dijagnozu?
Dijagnoze se ne otkrivaju, već konstatuju. Kada neko ide doktoru, ovaj postavi dijagnozu na osnovu simptoma, je l’ tako?
Tako je.
I?
Pa eto, vidite, počeli smo od "Vremena" a mogu konstatovati da i Vi pripadate onima za koje se može postaviti jedna dijagnoza.
Hoćeš reći da sam bolesna?
Možda, znate, poslije svega što se dogodilo na ovim prostorima, Hrvat, Srbin, Crnogorac, Bosanac (Bošnjak), ... to nisu više nacionalnosti, to je dijagnoza.
Hmmmmm, tačno, svi smo mi bolesni, a ima li lijeka kada ste tako pametni?
Pa, poručite jedan broj "Vremena" više.
Hoću, dođite u subotu. Jesam li izliječena?
To zavisi od Vas!
Jasno mi je, lijek je u nama, samo ga trebamo aktivirati. Čak ga ne moramo ni popiti.
A reci mi iskreno da li si to smio reći i njima na Zlatiboru?
A zašto ne bih smio?
Čestitam.
Hvala, vidimo se u subotu.


AMATERI

„Amateri već godinama određuju sudbinu jednog naroda bez nade da će se glavni akteri prizvati svesti. Sacuvaj nas Boze amatera” piše nedavno jedan poznati beogradski novinar .

Koliko god da je ova konstatacija tacna najmanje toliko ako ne o vise govori o lestvici svetske politicke hijerarhije na kojoj su svi amateri osim onih koji su na njenom vrhu. Ni Holandski sirevi, ni Svajcarski satovi, niti Francuska vina nebi mogli pomoći politickoj stabilnosti ovih država da njihovi politicari ne gledajuci gore prema vrhu i dobro procenjujuci ne ugradjuju sve vise materijala u ucvrscivanje vlastitih pozicija na toj lestvici, ucvrscujuci time i sam njen vrh. Rimska imperija se sa svime sto je stvorila raspala u paramparcad i jedino sto je prezivelo je njen duh olicen u Katolickoj crkvi , bar tako se misili. Ono sto je od te imperije ostalo a mnogo je vaznije je katolicka vera i njeni sledbenici koji su na razvalinama tog velikog carstva svako za sebe prikupljajuci vlastito tradicionalno u obliku sira ili vina, oivicili jezikom u tvorevine koje i danas postoje, vlastite države. Svajcarski satovi su dosli mnogo, mnogo kasnije i to posle reka prolivene krvi od Holandije, preko Francuske i Spanije do Svajcarske i Nemacke, ostale da i ne nabrajamo. Katolicka crkva kakva je da je spasila je Rimsku imperiju a pogotovu njene pravne postulate pa i institucije sve do Kongresa koji i danas postoje.Zakoni su ionako promenjivi. Jedina je razlika sto svi putevi ne vode u Rim već negde drugde. Mnogi danas poznati proizvodjaci vina, piva, sireva viskija ili novopridosle tehnike su vekovima pljackali one najbogatije koji zbog nedostatka ili slabosti vlastitih institucija nisu bili u stanju da se odupru ni mnogo manjima pa su ih samim time pljackasi i porobljivaci i smatrali siromasnima (a ko još ima šta pljačkati od siromasnih ) ? Tako se Katolicka crkva iz vremena u kome je bila verni sluga Rimskim imperatorima kanonizacijom vlastitih normi zabarikadirala u sebi dovoljan centar katolicanstva, ostavljajuci siroko polje delovanja za naslednike Cezara i njegovih prethodnika ili naslednika. Boga naravno niko nije ništa ni pitao niti će ga ikada pitati jer je lakse raditi u njegovo ime nego ga pitati ili još i slusati. Naravno da smo i mi sluzbujuci toj istoj Rimskoj imperiji na delu njenog groblja možda dosta kasnije ali ipak nekada počeli oivicavati prostor u kome smo se međusobno jezicki umeli sporazumeti i praviti sljivovicu. Razlika je jedino u tome sto smo mi to radili vise iz moranja a manje iz nekakvih nacionalnih interesa, a iz moranja se uvek napravi losije vino, sir pa i rakija, osim ako se ne pravi za svoje potrebe i cuva u svom podrumu, onako amaterski. Tradicija nam se dakle cuva u vlastitim podrumima jer sve sto nije iz vlastitog podruma i ne treba mu verovati niti mu se veruje. Dolazimo tako do možda i najkonkretnijeg odgovora zašto se kod nas amateri posvuda pa sve do najvisih mesta u državi bave profesionalnim poslovima. Jednostavno zbog toga sto kod nas profesionalizam dolazi iz podruma i kud god da krenemo mi mislimo samo na svoj podrum, a podrumski profesionalizam je ipak samo amaterizam. Danas vise od 98% Holandjana nezna napraviti taj cuveni Holandski sir a kod nas 98% Srba zna napraviti dobru sljivovicu ! Isto je i sa Svajcarskim satovima i Francuskim vinima. Nasa Crkva je svakako saucesnik svega što se nasoj naciji (bez vlastite države) dogadjalo i još uvek dogadja. Ona je nepromenjena, tradicionalna, vise duhovna nego svetovna a kao takva ništa drugo i nije moglo da joj se desi već da bude sluskinja države koju vode amateri. Koliko god da joj se da opravdati neke postupke još vise joj se može zameriti na vecnom pokusaju da u sve sto je naše materijalno ugradi i Duh Boziji , i u državu i u rakiju i u amatere. Koliko god nam to teško padalo moramo priznati da blagosiljanje tenkova koji nigde na svetu ne idu da oru njive nije crkveno pitanje. Doduse ni na drugoj strani nije mnogo drugacije stim sto Katolicka crkva sa regimentama salje svoje fratre i svecenike radi jacanja vere ali svima je jasno da oni na ratista odlaze zbog opela onih koji će tamo ostati. Mnogo je umetnika ispisivalo i oslikavalo sreću i nesrecu svojih nacija, mnogo ih se i žrtvovalo zarad nacionalnih interesa posvuda u svetu i mnogi su slavljeni ali mnogo godina posle njihove smrti. Za razliku od drugih mi smo našim umetnicima, piscima, filozofima, slikarima, ma koliko nam to teško padalo da priznamo često davali dizgine u ruke i pomagali im da sednu na najvisa mesta politike, zaboravljajuci da oni još nisu umrli da bi ih mogli slaviti (jer istinski umetnici vide mnogo dalje od vremena u kojem žive). Kameleonskom metamorfozom oni su sluzili naciji ispisujuci tuzne sudbine našeg naroda pri tome dobro pazeci da se ne odmaknu dalje od vatre bez obzira o kojoj je politickoj opciji reč. Ni slučajno im nije padalo na pamet da negde u vukojebinama nacionalnih interesa vlastitom rukom potpale onaj barut koji konzervativni Englezi posle rusenja Berlinskog zida cuvaju na suvom. Mnogo je lakse ratovati olovkom nego puskom, to oni dobro znaju. Ako ovome dodamo još i grandiozna slavlja naših istorijskih poraza logicno je da nama porazi trebaju mnogo vise od pobeda jer mi pobede nismo ni naucili niti bi umeli proslavljati. Mali smo mi narod i uloga nam je tolika a pozicija na svetskoj politickoj lestvici se ne gradi secanjem i istorijom već stalnim i mukotrpnim radom na ucvrscivanju nacionalnih pozicija. Recept i nije tako komplikovan: jednostavno treba proceniti vlastiti polozaj i znacaj u svetskoj piramidi i to mesto stalno i dobro ucvrscivati kako se na tom mestu nebi stvorila mala rupa bez koje ce piramida i dalje bez imalo problema cvrsto stajati.